Latest Event Updates

Символ вере (исповедање вере) – Литургијска катихеза (3.део)

Posted on Updated on

Када идемо у Цркву, а то значи када идемо недељом да учествујемо у Литургији Цркве, ми морамо да знамо у кога верујемо. Не можемо веровати у Бога ако га љубављу не познајемо. Хришћанска вера нам кроз Литургију Цркве открива да је наш Бог, уствари, наш Отац. Бог је Отац Господа нашег Исуса Христа, а пошто се захваљујући Духу Светоме ми у Цркви сједињујемо са Христом, онда је Отац Господа нашег Исуса Христа Сина Божијег, истовремено и наш Отац. Не би могли да Бога познамо као Оца ако се у Литургији не би поистоветили са Телом Христовим кроз причешћивање Телом и Крвљу (хлебом и вином) Христовим. Битно је да претходно будемо крштени у име Оца и Сина и Светога Духа и да потом учествујемо до краја Литургије наше Православне Цркве.

На почетку другог дела Литургије, на којем могу да буду и учествују само крштени (верни) људи, исповеда се вера у једног Бога као Свету Тројицу – Оца и Сина и Светога Духа. То исповедање вере назива се Символ вере и оно се први пут изговара приликом крштења. Након крштења сваки пут када верни (крштени) људи одлазе у Цркву, на Литургији заједно изговарају овај Символ вере. Символ вере треба сви крштени да знају напамет. Не треба се плашити да ће заборавити речи и редослед овог исповедања, зато што би требало да сваке недеље учествују до краја у Литургији Цркве.

Ово исповедање вере је неопходно да би даље наставили ток Литургије и достојно заблагодарили (захвалили) Богу као нашем Оцу. Врхунац и неизоставни део тог другог дела Литургије је причешћивање Телом и Крвљу (хлебом и вином) Христовим. Они који су крштени, тј. верни, Литургију Цркве поштују као икону Царства Божијег. Након Символа вере на Литургији догађа се тајна вере у којој епископа видимо и поштујемо као Христа, свештенике (презвитере) као апостоле и ђаконе који попут анђела Божијих служе тајни Цркве. Зато је важно када након крштења идемо на Литургију, да то најчешће буде тамо где су епископ и свештеници и ђакони и народ заједно.

На часу Православног катихизиса вероучитељ је са ђацима увежбавао Символ вере да би ђаци, када буду недељом и празницима одлазили на Литургију, знали да исповеде веру наше Цркве у Оца и Сина и Светога Духа.

Испод овог текста можете погледати снимак увежбавања Символа вере у Цркви Светог Максима Исповедника у Костолцу. У снимању су учествовали ђаци одељења Е22, а сниматељ је ученик Стефан Вуксановић из овог одељења.

Милан Јовановић, вероучитељ

 

Advertisements

Друго такмичење у Bench Press-у

Posted on Updated on

Bench press 

      Данас 28.11.2014. у 13:30 часова у Техничкој школи са домом ученика „Никола Тесла“ одржано је друго такмичење у Bench press-у.

Прво место са подигнутих 105 килограма освојили су:

     1. Живковић Филип Е43 иЂокић Дарко Е41.

Друго место са подигнутих 100 килограма освојио је:

     1. Филиповић Михајло Е13.

Треће место са подигнутих 90 килограма освојили су:

  1. Поповић Марко и
  2. Трујић Никола.

      Такмичењу је присуствовао већи број ученика и професора из наше школе. Главни судија такмичења био је професор  Животић Срђан. Добру организацију такмичења обезбедио је актив физичког васпитања, професори Стојановић Томица и Урошев Ненад. Записничар је био Живковић Стефан, а све је то фотографијом пропратио Милетић Срђан.

Читање Светог Писма у Цркви – Литургијска катихеза (2.део)

Posted on Updated on

Читање Светог Писма у Православној Цркви догађа се у првом делу Литургије. Читање Светог Писма (Библије) је јавни чин. Новозаветни библијски одломци читају се тако да чују сви који су дошли на литургијско сабрање. Свето Писмо се зато слуша и разумева у оквиру заједништва свих са Христом. Биране речи из Јеванђеља најчешће представљају Христово обраћање људима. Када се Јеванђеље чита током Литургије Цркве, онда се оно доживљава као Христово обраћање нама који смо учесници Литургије.

Једна од светих тајни вере Цркве је да је Христос ту са нама док се чита Јеванђеље. Та тајна догађа се дејствовањем Светог Духа у нама када смо заједно у Литургији. Из тог разлога чак и личност која чита Јеванђеље видимо као Христа. Јеванђеље зато у Цркви чита ђакон или епископ. Међутим, ако се налазимо на литургијском сабрању где само свештеници (презвитери) служе Литургију, онда и свештеника који чита Јеванђеље доживљавамо и поштујемо као Христа.

Читање Светог Писма Новог Завета може бити и насамо, када смо сами код куће или у библиотеци. Читање тада нема саборни смисао будућег Царства Божијег приликом другог и славног Христовог доласка. Зато се читање Светог Писма обавља у Литургији. Али ако и насамо читамо Свето Писмо, а то би требало да радимо сваког дана барем једанпут, онда увек треба да имамо у виду да нас речи Светог Писма упућују на заједништво које у Литургији Цркве имамо са Христом. Дух речи Светог Писма води нас Духу Свете Литургије. То је један исти Дух Свети који од Оца исходи.

Током првог дела Литургије најпре се чита једна од Посланица (Писама) Светих Апостола. Након тога чита се одломак из Јеванђеља. Данас у Цркви је уобичајено да одломак из посланице чита неко ко је крштен и ко зна да чита разговетно са лаганим запевом. То је неко из народа (тј. лаик, јер „народ“ се на грчком језику каже лаос) који зна лепо да чита.

Овом првом делу Литургије могу да присуствују и они који нису крштени у Православној Цркви. Читање Светог Писма и потом свештениково тумачење у оквиру беседе која следи одмах након читања, требало би да пробуди чежњу и да појача жељу слушалаца за Христом и остварењем Царства Божијег. Та жеља за Христовим другим доласком и преображењем нашег света у Царство Божије зачиње се код некрштених, а утврђује се ког крштених слушалаца у Литургији.

Након слушања речи Светог Писма Новог Завета и беседе свештеника, некрштени треба да напусте литургијско сабрање са жељом да се опет врате и да се једног дана крсте да би тек тада учествовали до краја у Литургији. Они који су крштени, загрејани речима Светог Писма остају у Цркви да захваљују (благодаре) Богу.

Испод овог текста можете погледати видео снимак на којем се види како вероучитељ објашњава ђацима када се и како чита Свето Писмо у Цркви. И овом приликом треба захвалити одељењу Е22 које је помогло у снимању ове литургијске катихезе. Нарочито смо захвални ученику Стефану Вуксановићу који је снимао и технички обрадио видео записе.

Милан Јовановић, вероучитељ

 

Комуникација са вршњацима и другима

Posted on Updated on

 

У четвртак, 20 11.2014. године за ученике првог, другог, трећег и четвртог разреда Техничке школе са домом ученика „Никола Тесла“ из Костолца одржано предавање – КОМУНИКАЦИЈА СА ВРШЊАЦИМА И ДРУГИМА. Предавање је одржала Оливера Хајровић спец.мед.психолог и стални судски вештак.

 

 

Komunikacija sa vrsnjacima i ostalima, izvestaj za skolu

Православни катихизис – Литургијска катихеза (1.део)

Posted on Updated on

Верска настава у виду Православног катихизиса у Техничкој школи „Никола Тесла“ у Костолцу, трудом вероучитеља, има облик литургијске катихезе. Реч катихизис значи увођење, а потиче од глагола на грчком језику καθηγέομαι (чита се „катигéоме“), што значи показујем, напред идем, водим, уводим. Ово увођење тиче се слушалаца и њиховог слободног и добровољног прихватања вере тако што постају чланови литургијске заједнице коју називамо Црквом. Личност која их на тај начин уводи у тајне вере Православне Цркве назива се катихета, а у нашем школско-образовном амбијенту најчешће их називају вероучитељима. Вероучитељи, односно катихете, покушавају да кроз објашњавање и показивање многих примера из живота васпитају слушаоце са циљем да слушаоци схвате и прихвате да су деца Божија зато што их Бог воли као што Отац воли Сина. Вероучитељи тако, заједно са свештеницима, попут апостола проповедају благу вест (Јеванђеље, Благовест) о Христовом првом и другом доласку који представља спасење наших живота од смрти, зла, греха и свих људских недостатака.

Ђаци на овим часовима у школи не само што имају могућност да слушају и да разговарају о вери Православне Цркве, већ имају прилике да буду научени практичним стварима вере. На првом месту то је најважнији чин (дело) вере – Литургија Цркве. Током септембра и октобра месеца школске 2014/2015. године, ђаци су више пута (пет, шест, а неки и седам пута) са вероучитељем одлазили у Цркву Светог Максима Исповедника у Костолцу. Вероучитељ им је у Цркви, на месту где се служи Литургија, показивао како изгледа вера, тј. Литургија наше Православне Цркве, како се она практикује (како се служи Литургија), зашто се недељом долази на Литургију и како се она одражава на целокупан наш живот.

Ђацима је било веома занимљиво, као несвакидашње искуство, да из школе иду до Цркве и да тамо виде и науче шта се то ради у Цркви на Литургији. Није им било тешко да једанпут недељно, за време часа веронауке, одлазе са вероучитељем у Цркву. Показивали су спремност да пешаче од школе до Цркве и назад до школе иако је укупан пут дугачак чак један и по километар. Ни њиховом вероучитељу то није било тешко који је са њима – 19 одељења и у просеку 6 одлазака, препешачио око 180 километара за прва два месеца нове школске године. Лепо јесење време је то олакшавало, а на путу до Цркве и назад до школе време се користило за многа питања ђака и одговоре које је вероучитељ непосредно давао. Ђацима значи ако наставник може нечему да их научи и када то није кроз устаљени однос „ученичка клупа – катедра“. На путу од школе до Цркве ђаци схватају да је њихов вероучитељ, као и они, изложен погледу јавности и да је тада једнак са ђацима и да не може да се крије иза многих унапред припремљених речи бројних наставних јединица. Жив и директан, па и неизвестан, разговор пред равноправним саговорником је најприхватљивији за свакога, а нарочито за младе људе – адолесценте.

Вероучитељ је ђаке учио зашто се сваке недеље иде у Цркву да би учествовали у Литургији Цркве. То је зато што је у недељни дан Христос васкрсао и што ће се у будућности видети да се Христово васкрсење тиче наших живота. Када Христос буде други пут дошао, доћи ће у слави Очевој праћен мноштвом анђела и својим гласом васкрснуће све преминуле људе. Зато је недеља и наше учешће (учествовање и причешћивање) у Литургији Цркве сваке недеље, уствари, наш дочек Христа који нам долази у слави и дарује нам васкрсење и вечни живот. Овај литургијски дочек Христа, његовог будућег славног другог доласка, представља наш поновни сусрет и са личностима које нису са нама због смрти или због удаљености услед разних животних околности. У Литургији смо сви поново заједно на начин који никад неће престати. То је љубав, Царство Божије, неки би то описали речју – рај.

Света Литургија почиње благосиљањем Царства Оца и Сина и Светога Духа. Њен почетни део је изразито молитвени. На многобројне позиве ђакона на молитву ми одговарамо са „Господе помилуј!“ Одмах након тога славимо Бога као Свету Тројицу – Оца и Сина и Светога Духа. Слава кроз коју Срби нарочито уважавају однос са Богом почиње, заправо, у Литургији. Славимо Оца и Сина и Светога Духа. Свету Тројицу славимо не сами, већ заједно са свим светим људима Цркве као што су свети Сава Српски, свети Николај Мирликијски Чудотворац, свети Јован Претеча и Крститељ Господњи, свети великомученик Георгије (познатији као свети Ђорђе) и други свети људи, али и са светим анђелима и арханђелима, као што су свети Михаил, свети Гаврил и други. Славимо их и са нашим давним прецима, али и са будућим потомцима. Сви они су ту – у Цркви која је Царство Божије када смо заједно у Литургији.

Већина молитава и молитвених химни и песама у Литургији крунише се слављењем Оца и Сина и Светога Духа. Једна од препознатљивијих таквих песама је такозвана „прва слава“ на почетку Литургије. Ова „прва слава“, заправо, представља завршетак првог антифоно певаног одређеног пророчког Псалма.

Том почетном делу Литургије могу присуствовати и они који нису крштени у Православној Цркви, али који чистим срцем желе и теже да познају Бога онако како нам то дарује Господ наш Исус Христос који је Син Божији. Они ће касније у току Литургије изаћи, али верујемо, са жељом да се опет врате и да једног дана, након крштења, у Литургији коначно постану део Царства Божијег.

Испод овог текста можете погледати снимак како ђаци са вероучитељем одлазе у Цркву и како их поменутим стварима вере учи њихов вероучитељ.

Овом приликом треба захвалити одељењу Е22 које је помогло у снимању ових кратких видео записа, а нарочито ученицима Стефану Вуксановићу и Николи Дрикићу који су уступили своје снимке. Ученик Стефан Вуксановић се потрудио да све снимке технички обради и припреми за приказивање.

Милан Јовановић, вероучитељ

Дан радника у образовању

Posted on Updated on

Поводом Дана радника у образовању, др Горан Несторовић, директор Техничке школе са домом ученика „Никола Тесла“ у Костолцу, добио је Признање за остварене изузетне резултате у образовно-васпитном раду.

10620459_10205250153635068_3533279698581206052_o

http://boom93.com/info/lokalne-vesti/24359/nagrade-za-najbolje-medju-jednakima.html

 

Књига продубљује пријатељство и сарадњу

Posted on Updated on

Дана 1.11.2014. године ученици и професори наше школе посетили су 59. Међународни сајам књига у Београду. Почасни гост је била Народна Република Кина са слоганом- Књига продубљује пријатељство и сарадњу. Наши ученици и професори присуствовали су презентацији на штанду Кине и упознали се са њиховом богатом књижевном и издавачком продукцијом.

Поред представљања аутора и тема из Кине, фокус трибинских и промотивних програма, као и тематских изложби, усмерен је на три годишњице од значаја за српску културу и историју: 200 година од изласка првих дела Вука Караџића- Писменице и Народне пјесмарице;  150 година од рођења Бранислава Нушића; 100 година од почетка Првог светског рата.

Наши ученици и професори су посетили штандове који као основну делатност имају образовање, издаваче школске и стручне литературе. Пратећи програми, као посебно занимљив концепт за ученике  (презентације и изложбе), били су веома посећени.