Uncategorized

PISA тестирање

Posted on


Дана 09.05.2017. и 10.05.2017. године, у нашој школи је успешно реализовано пробно PISA тестирање. Овим тестирањем обухваћен је 61 ученик. Наша школа као и имена ученика који ће се тестирати одређени су методом случајног избора од стране Института за психологију ( ПИСА центар, Београд) .
PISA тестирање у школи водили су Андријана Жепша-педагог и Габријела Миленковић-професор информатике, уз велику помоћ колега Зорице Спасић-педагога, Ане Павловић и Ђорђевић Милана као техничке подршке.
Шта je PISA?
PISA je скраћеница од Programme for International Student Assessment (Međunarodni program za procenu učeničkih postignuća), који организује OECD (Организација за економску сарадњу и развој). ПИСА 2018 је седми циклус ПИСА истраживања које се спроводи од 2000. године и укључује више од 80 земаља учесница. Пробно ПИСА истраживање биће реализовано 2017. године, а главно истраживање 2018. године.

Kарактеристике ПИСА истраживања:

• највеће истраживање на свету у области образовања,
• обухвата ученике узраста од 15 година,
• процењује припремљеност ученика за живот,
• мери постигнуће ученика у читању, науци и математици,
• прикупља податке о образовној пракси у земљама учесницама.

Спровођење ПИСА истраживања је значајно јер се резултати могу користити за остваривање следећих циљева:

• утврђивање у којој мери су ученици у Србији припремљени за живот кад заврше школу,
• указивање школама, образовним системима и владама на области које је неопходно унапредити,
• поређење ученичких постигнућа и услова за учење у различитим земљама.

Детаљније информације о ПИСА истраживању можете да пронађете на сајту Организације за економску сарадњу и развој (OECD) https://www.oecd.org/pisa/.

 

 

Габријела Миленковић, професор информатике
Андријана Жепша, стручни сарадник

Advertisements

ИЗВЕШТАЈ О ОДРЖАНОМ ОПШТИНСКОМ ТАКМИЧЕЊУ ИЗ ФИЗИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ СРЕДЊИХ ШКОЛА, ШКОЛСКЕ 2016/2017. ГОДИНЕ

Posted on

 

 

Општинско такмичење из физике за ученике средњих школа одржано је у недељу, 22.1.2017. године, у Пожаревачкој гимназији. Техничка школа са домом ученика ,,Никола Тесла” из Костолца учествовала је са 2 ученика трећег разреда која су забележила следећи пласман:

 

Милош Крстић (Е31) – четврто место;

Александар Јовановић (Е31) – седмо место.

 

Ученик Милош Крстић је позван на окружно такмичење.

 

Лазар Станић, наставник физике

 

Наша школа кроз призму моје породице

Posted on

 

dsc_1294

 

 

Доласком у Костолац 1952. године, после одслужења војног рока, по наговору мојих школских другова, пријавио сам се и запослио у термоелектрани. Крајем педесе­тих година обављао сам дужност руковаоца електрокоманде у термоелектрани на месту где се контролише производња и испорука електричне енергије.

Током једанаест година рада у Комби­нату стекао сам радно искуство у области рада електропривреде које сам одлучио да у наредном периоду пренесем на млађе гене­рације, јер сам од 1958. до 1963. године хо­норарно радио у Техничкој школи. Радни однос у Техничкој школи засновао сам 1963. године, где сам остао до одласка у пензију 1991. године.

У својој професорској каријери уложио сам много несебичног рада на едукацији ученика од којих су, не мали број њих, по завршетку школе постали главни руководи­оци рада у Комбинату Костолац, на шта сам посебно поносан. Њихов успех у пословној каријери сматрам својим успехом, јер кроз четворогодишње школовање кадрова за рад у Комбинату успео сам да заволе и да се за­интересују за рад у струци, где су и као уче­ници, а касније и као запослени на својим радним местима постигли завидне резул­тате и успехе у раду.

Током седамдесет година рада и посто­јања школе, од оснивања до данас, моја по­родица је била присутна у раду и развоју школе. Од првог дана оснивања школског центра у Костолцу активно сам учествовао у развоју образовања кадрова за потребе Ком­бината, што је и био првобитни циљ осни­вања школе. Велики број чланова моје по­родице је похађао школу, углавном на електро смеру. Након завршетка школо­вања остајали су да раде у Комбинату до краја радног века. Мој син Михајло, а кас­није и ћерка Ирена, такође су наставили школовање у Техничкој школи.

Испунио сам свој сан, доживео посебно задовољство и част, да ћерка наследи оца, преузме моје радно место, наставни предмет и преузме кабинет који сам годинама гра­дио и усавршавао, тако да сам са задовољ­ством отишао у пензију са сазнањем да ће моје животно дело и рад у школи бити настављени кроз рад и ангажовање моје ћерке на коју сам посебно поносан.

Данас, после толико година, могу с по­носом рећи да је моја ћерка, Ирена Ајдачић, кроз свој рад у просвети постигла значајне резултате, што говоре многобројна приз­нања и награде које је стекла у раду са уче­ницима. На тај начин, не само да је наста­вила мој образовно-васпитни рад са мла­дима, већ га је унапредила постигавши још већа признања. Својим радом и залагањем, како у руковођењу рада школе, тако и у наставном процесу, уздигла је ниво квали­тета рада наше школе коју с правом можемо сматрати нашом другом кућом. Успех и напредак наше школе је и наш лични успех.

У својој професорској каријери заједно са својим колегама урадио сам све што је било у мојој могућности за интерес и напре­дак школе, како на локалном нивоу, тако и на републичком и савезном постизањем значајних признања на такмичењима са представницима наше школе.

Мој син Михајло и његова супруга Светлана такође су радници нашег ко­лектива.

Унуке и унуци су најпре посећивали школу, касније су били њени ученици, а да­нас стечено знање надограђују у другим ви­сокошколским установама.

Од дана оснивања школе до пензије, школа је била моја друга кућа, а чланови ко­лектива моја друга породица. У њој сам про­вео све значајније тренутке свога живо­та.

Данас сам поносан на нашу школу која сваким даном напредује и развија се пратећи савремене наставне процесе, чиме чврстим и стабилним кораком иде ка оства­рењу циљева свих нас којима је ова уста­нова у срцу, а то је да постане најсавреме­нија и најбоља школа у Србији, где јој је и место.

 

Фрањо Фејеш, професор