Дан: март 16, 2018

„Насиље према деци „

Posted on

Под покровитељством Културно – спортског центра Костолац, дана 15.марта 2018.године, у просторијама Техничке школе у Костолцу, а у склопу остваривања потписаног Протокола о међусекторској сарадњи у процесу заштите деце од насиља, злостављања и занемаривања за Град Пожаревац, одржана је трибина на тему  „Насиље према деци„.

Трибину је водила Оливера Хајровић, специјалиста медицинске психологије и председник НВО „Психолошки центар“. Након презентације психолога, госпођа Маја Марић, председник Удружења грађана „ Urban stream „ из Пожаревца, представила је пројекат вршњачке едукације за превенцију насиља који се последњих година реализује на територији Пожаревца. Поред одељенских старешина, наставника, психолога, педагога и других стручних сарадника школе, у трибини су учествовали и ученици, чланови Ђачког парламента школе.

Присутни су упознати са најважнијим појмовима и појавама везаним за проблем насиља према деци, и то насиља у свим видовима, почевши од телесног, преко емоционалног, до радног и полног насиља.

Деца најчешће насиље доживљавају у породици, мада га могу доживети и на многим другим местима ван породичног окружења, као што су то школа, пут до школе, улица, играоница, кафић, дискотека.

Деца коју родитељи злостављају спорије напредују и расту. Углавном су неуредна, запуштена, подложнија разним болестима. Ова деца имају измењен осећајни живот и понашање. Обично су потиштена, преосетљива, раздражљива, повучена и плашљива. Слабије су заинтересована за наставу и оцене, зато што су усредсређена на заштиту себе и својих потреба, као и на заштиту злостављаног родитеља, ако и тога има у породици, а обично има. У односу са вршњацима најчешће су повучена и дистанцирана, мада могу бити и претерано повезана са вршњачком групом. Често су агресивни према вршњацима, а нарочито према слабијима од себе. На нешто старијем, адолесцентном узрасту ова деца чешће посежу за алкохолом и дрогама, чиме покушавају да ублаже и отклоне болна осећања проузрокована насиљем које доживљавају.

Вршњако насиље се најчешће догађа у школи. Истраживања показују да је око 80 % деце у Србији било изложено неком виду насиља, при чему је свако треће дете било двоструко трауматизовано – кроз изложеност и кроз сведочење насиљу. У ранијим периодима, вршњачко насиље је било карактеристичније за дечаке, док се последњих година све чешће среће код девојчица. Међу децом је најраспрострањеније емоционално насиље, док се физичко насиље најређе среће. У последње време, јавља се и великом брзином шири електронско насиље, тзв.“ сајбер булинг .„ Дете путем телефона или компјутера добија поруке или фотографије које садрже провокације, увреде, претње, које се врло често деле и јавно,путем друштвених мрежа, што је за децу посебно стресогено. Конфликти који на овај начин започињу, обично се завршавају физичким обрачунима.

Последњих година, у експанзији је посебан вид насиља, и то у виду увлачења деце у ланац трговине људима. Адолесценткиње најчешће постају жртве сексуалне експлоатације, док адолесценти,као и деца оба пола, обично постају жртве принуде на рад или на вршење кривичних дела. Дете у ланац трговине људима најчешће увлачи позната особа – друг, комшија, рођак, мада то може бити и непознато лице које је дете упознало преко интернета и у које је стекла поверење. Просечан узраст идентификованих жртава је 15 година старости. Из ланца трговине људима, многи се никада не извуку, а они који се извуку имају тешке и сложене психолошке последице.Тежина последица зависи од дужине боравка у ланцу трговине људима.

Сви видови насиља, осим непосредних, остављају и дугорочне последица. Долази до поремећаја у развоју позитивне слике о себи и другима,као и до поремећаја у развоју система за контролу и регулацију осећања. Деца коју родитељи злостављају и сама у одраслом добу чешће постају насилници или жртве насиља. Деца која су доживела вршњачко развијају несигурност, неповерење, снажне социјалне страхове и фобије, а врло често и сама постају насилна према вршњацима, путем психолошког одбрамбеног механизма „ идентификације са агресором. „ Доживљено насиље може узроковати развој пострауматског стресног поремећаја и трајне промене личности, односно хроничну раздражљивост, импулсивност, зависност од алкохола и дрога, склоност самоповрељивању, самоубиствима и убиствима.

Превенција насиља задатак је како образовних, здравствених, културних, спортских и других установа и институција друштва, тако и свих одраслих појединаца који долазе у контакт са децом. Обучавање деце да комуницирају на начин који уважава осећања и потребе других, њихове физичке и материјалне недостатке, као и правовремено реаговање и заштита онда када се комуникација поремети и крене у смеру омаловажавања,вређања и других узнемиравајућих поступања, представља предуслов менталног здравља и правилног одрастања деце и младих.

Аутор текста : Оливера Хајровић, спец. мед. психологије

 

Advertisements