Latest Event Updates

Окружно такмичење у стоном тенису

Posted on

Окружно такмичење у стоном тенису одржано је 14.10.2020. године у Пожаревцу. У појединачној конкуренцији ученик Митић Милош заузео је 2. место, док је екипно наша школа освојила 1. место и остварила пласман на Републичко такмичење које ће се одржати у Алексинцу.Екипу наше школе су чинили: Митић Милош Е32, Ђорђевић Стефан М11 и Милутиновић Никола М23.

Ученике је водио професор Ненад Урошев.

16.10.2020. – Дан здраве хране

Posted on Updated on

Поводом Дана здраве хране ученица Анђела Павловић (Е12) направила је презентацију,а Лука Лазић (М11) је својим цртежом и поруком допринео обележавању овог значајног датума. Ментор овим ученицима је Мерима Ристић, професор биологије.

https://docs.google.com/presentation/d/1kc0vNbVHB1D2pGCd5uGNiZSyDz3-nncBwVjL8C3Ls7o/edit#slide=id.p1

Ученица Техничке школе Тамара Гајић проглашена за најангажованију ученицу за школску 2019/2020. годину

Posted on Updated on

Поводом Дана ослобођења, 13. октобра у Костолачком дому културе, Градска оштина Костолац доделила је награде ученицима генерације, спортистима генерације и најангажованијим ученицима за школску 2019/2020. годину.Тамара Гајић, ученица четвртог разреда (Е43) ТШДУ „Никола Тесла“ Костолац проглашена је за најангажованију ученицу и добила је лаптоп рачунар.

10.Октобар, Светски дан менталног здравља

Posted on Updated on

Ове године се Светски  дан менталног здравља обележава под слоганом : „Покрет за ментално здравље: хајде да инвестирамо у ментално здравље“.Поводом обележавања овог дана, ученици из дома су заједно са васпитачем Марином Голубовић у оквиру васпитног рада направили изложбу.С обзиром на пандемију Covid 19, обележавање овог дана пружиће нам  могућност да као појединци предузмемо конкретне акције у циљу очувања сопственог менталног здравља као и у пружању подршке породици и пријатељима.Ученици који су учествовали у креирању изложбе су:Живковић Малиша е32 (који је представио три своја рада);Павловић Анастасија е42;Павловић Анђела е12;Ђорђевић Катарина е22,Павловић Милош е33Ученик Савић Александар м31 је урадио презентацију под називом “ Ментално здравље у доба короне“.Све похвале за ученике који су учествовали!

Марина Голубовић – васпитач

„Подељена срећа, два пута је већа“

Posted on Updated on

Дечија недеља ове године отворена је под слоганом „Подељена срећа, два пута је већа“. Васпитач у дому ученика Техничке школе Марина Голубовић, је у оквиру васпитног рада одржала радионицу на тему „Ненасилно (конструктивно) решавање конфликата, поштујући све прописане епидемиолошке мере. Циљ радионице је развијање комуникацијских вештина и веће осетљивости за разумевање других  људи.

Заједничко обележавање Европског дана језика и ове 2020. године

Posted on

И ове школске године прихватили смо позив да заједнички са Друштвом за стране језике и књижевности Србије и Друштвом школских библиотекара Србије у својим школама обележимо Европски дан језика, 26. септембар.
Европски дан језика слави вишејезичност, вишекултурност и интеркултурност, толеранцију, отвореност, радозналост и подстиче на целоживотно учење.
Европски дан језика обележава се 26. септембра сваке године од 2001. године. Активности организоване тим поводом славиле су језичку разноликост у Европи и промовисале учење језика.
Желимо да подстакнемо младе људе да уче стране језике јер је то важно за нашу будућност, али и за размену и стицање нових искустава, јер се од давнина каже: QUOT LINGUAS CALLES, TOT HOMINES VALES- колико језика говорите, толико људи вредите.
Можда за један дан нећете постати полиглот, али ћете проширити своје видике и то ће готово сигурно бити пријатно и испуњавајуће искуство. Учење језика доноси користи и младима и старијима – никада нисте престари да бисте научили језик и уживали у могућностима које се отварају. Чак и ако знате само неколико речи државе коју посећујете, то вам омогућава да стекнете нове пријатеље и контакте.
Учење језика других људи је начин који нам помаже да боље разумемо и превазиђемо наше културне разлике. Једна од главних порука Европског дана језика је да је изучавање страних језика постало нужност и право СВИХ.
Актив професора енглеског језика и библиотекар одлучили су се да кроз сасвим кратке активности ученика упознају са европском породицом језика чији саставни део је и наш језик напишу по коју реченицу или цитат; ученици су онлајн пронашли информације о здрављу и превенцији заразне болести ковид-19 на језицима који се уче у школи и направили пано. У овим активностима су учествовали ученици првог и другог разреда. Реализација оваквих активности је помогла ученицима да се снађу у проналажењу одговарајућих извора и литературе које могу користити за самостално стицање знања и развијање вештина, као и за учење и подизање свести о значају учења језика.

Актив професора енглеског језика у сарадњи са библиотекаром

Срећан Међународни дан писмености!

Posted on Updated on

Међународни дан писмености обележава се широм света 8. септембра. Идеја о обележавању Међународног дана писмености појавила се у септембру 1965. године у Техерану, на Светској конференцији министара образовања на тему искорењивања неписмености. Као дан обележавања изабран је 8. септембар, а УНЕСКО је обележавање почео 1966. године.

За очување језика потребна је љубав према њему, добар школски систем и потребни су они којима је до њега стало. Тамо где нам је друштво, ту нам је и језик. Ако погледамо натписе, исписе по нашим улицама, школама, медијима, онда ћемо видети да најчешће нема лектора или, ако их има, да не раде озбиљно свој посао. Потребно је да се чује и глас стручних друштава и институција приликом рада на законима о медијима и законима уопште, које доноси Министарство културе.
Треба пласирати нашу граматичку, морфолошку, синтаксичку и лексичку структуру на најбољи могући начин. Језик треба чувати и приликом писања СМС порука и мејлова, али, пре свега, треба образовати народ да чувају језик на прави начин.

Испред Актива за српски језик професор Александра Ристић Стевић

Отварање фотокопирнице Ученичке задруге „Теслин дом“

Posted on


Поводом обележавања Дана школе 15. мајa, у понедељак, 18.05.2020.године свечано је отворена фотокопирница Ученичке задруге „Теслин дом“.
Пресецањем врпце од стране др Горана Несторовића директора школе, Милене Церовшек, председнице скупштине и привременог органа Градске општине Костолац и Зорана Стојановића директора ученичке задруге пуштена је у рад ова услужна делатност. Поред услуге фотокопирања у понуди је и услуга нарезивања кључева, а уједно ова просторија је и благајна за издавање фискалних рачуна ауто сервиса и металских радова задруге. За рад ових делатности предвиђено је директно укључивање ученика задругара ради стицања предузетничких вештина али због епидемије COVID 19 биће ангажовани само у раду на даљину.
Главни циљ пуштања у рад фотокопирнице за услуге трећим лицима је помоћ матурантима у изради и штампању матурских и завршних разреда. Матуранти са одличним успехом имаће могућност да одштампају и кориче своје примерке радова без накнаде материјалних трошкова, док сви остали могу да то учине по јако повољним ценама. Приходи стечени од делатности задруге биће намењени пре свега као вид помоћи ученицима и за подизање стандарда образовно-васпитног процеса рада.

ДНЕВНИК МАТУРАНТА

Posted on

Након четири године, коначно ми се указала златна прилика коју сам очајнички чекао. У једном тренутку срце ми је искочило од среће, јер коначно слободан, могу отићи и осетити своју дивљину опет. Ипак, ту срећу је исте секунде прогутала туга која не зна за границе. Туга, која је поред среће прогутала и мене самог. Због чега, када сам се од самог почетка осећао као дивља птица у огромном кавезу?
Сећам се дана када сам ушао у кавез. Одмах сам угледао храну, воду и неке ствари које би ми боравак ту учиниле лакшим, али осећао сам се уплашено, усамљено, размишљао сам о бекству у своју дивљину која је чекала само на мене. Међутим, схвативши да можда овде нисам сам, кренуо сам са истраживањем свог новог дома. После неколико дана наишао сам на три птице које су, такође, биле са мном у кавезу. У том тренутку, срећа, која ме дуго није посетила, коначно се вратила. Спријатељивши се са њима, осећао сам како време пролази невероватном брзином и сваким новим даном иста мисао ми је пролазила кроз главу: „Нисам сам у овом огромном кавезу. Нисам сам“. Кренули смо заједно у даље истраживање нашег новог дома и, што смо више залазили у дубину, проналазили смо још других птица. Нас четири мужјака трудили смо се да пронађемо женке, али женки није било. Након потпуног претраживања кавеза било нас је тридесет. Тридесет мужјака, који су били разочарани што у овом кавезу нема ни једне женке, али што је време више пролазило, схватали смо да је добро, јер би нас можда и завадиле међу собом. То нам у тим, нама тешким данима, сигурно није требало. Било нас је много. Нисмо сви били исте врсте, али је свако био одличан друг према сваком. Није било никог ко би се издвајао. Преживели смо све што у кавезу можете преживети. Било је ту много среће, мало туге и пуно помешаних осећања, али једно нам је било заједничко – били смо донекле срећни што смо ту где јесмо. Можда ово јесте кавез, можда не можемо да изађемо, можда овде нема женки, али било је нешто важније од свега тога. Ово овде смо ми. Заједно смо у овоме и заједно ћемо прећи сваку препреку која нам се нађе на путу. Пролазиле су године, а ми их нисмо осетили. Дружили смо се и уживали у тренуцима не размишљајући о томе колико је још потребно бити у кавезу, иако смо сви дошли жедни слободе. Помагали смо једни другима и држали смо се заједно као један. То је била наша највећа вредност. У нашем другарству није било „рупе“. Било је савршено. Престали смо да сањамо слободу, јер нас је обавезивала. Са њом би дошао и тренутак избора, у коме би свако од нас одлетео на другу страну, у супротном смеру. Можда би неко и полетео у истом смеру као ми, али након неког времена, један од нас ће променити смер и нећемо се више видети у животу. Јер, не одговара сваком исти ветар који му чешља перје. Немамо сви исте циљеве у животу, нисмо роботи, ми имамо осећања, различите потребе.Не можемо безусловно пратити исти пут, морамо бирати свој, иако ни сами не знамо куда да идемо. То је оно друго лице слободе које каже – буди одговоран, бирај! Што смо јој ближе били, више смо се пекли на њеном сунцу. Ипак, врата кавеза су се отворила…Нико се није померио. Сви смо стајали, укопани у месту, без и једне речи и са срцима пуним туге и жалости. Можда смо сада последњи пут сви на окупу. Можда једни другима последњи пут видимо лица, које смо четири године сваког дана гледали. Мисли постају чиоде и више не знамо ни о чему размишљамо. Бесконачан сплет емоција провладава.
Да ли је ово крај? Молим вас, реците ми да ово није крај! Та отворена врата кавеза била су на чудан начин закључана за мене. Не могу да полетим. Гледам остале и чекам да неко други направи тај први корак. Због чега? Да ли ћу се осећати боље и успети да изађем уколико неко први то учини? Да ли само тражим изговоре због тога што не желим да напустим свој кавез? Хајде, чекао сам на ову слободу превише. Хајде, крила, полетите, молим вас!Не могу више ово да поднесем. Неко се померио. Неко је први изашао. Неколико птица је изашло чак и без поздрава. Не могу да их кривим због тога. Нису отишле без поздрава зато што су то желеле, или што су кукавице, већ да би другима помогле да се не сломе од туге. Увек смо такви били, свако је знао да буде храбар кад на њега дође ред, када су остали били слабији од њега.
Док сам гледао како једна по једна излази и лети на сасвим супротну страну од претходне, размишљао сам шта ће бити са том птицом. Да ли ће успети да оствари циљ или ће можда одустати? Да ли ће можда завршити у неком другом кавезу или ће наћи женку и засновати породицу? Све те мисли су ме засекле на пола једним питањем. Шта ће сада бити са мном? Да ли ћу ја остварити циљ? Који циљ? Да ли ја уопште имам циљ? Како да знам у ком смеру треба да полетим? Да ли сам ја уопште спреман да напустим овај кавез? У једном тренутку осетио сам глас који ми каже: „Хајде, што си се укопао у месту? Идемо заједно, па ћемо видети куда ће нас небо однети“. Био је то глас једне од три птице које су биле са мном од почетка. Захваљујући њима, време у овом кавезу ми је брже и лакше прошло. Вероваћу њима, јер су били увек ту за мене. Поносно ћемо изаћи из овог кавеза и можда нећемо летети у истом смеру, али након свега, сигуран сам да ће се наши путеви поново укрстити. Живот је као ветар. Уколико немаш јака крила, сломиће те и завршићеш на земљи. Можда дува у различитим смеровима, али уколико се не препустиш ветру, не можеш видети који пут је онај којим желиш ићи. Ја се сада препуштам ветру и летим у непознато, али ћу се увек сетити оног кавеза из којег сам изашао јачих крила.
Због чега си ме, онда, туго, прогутала целог?

Тацић Б. Урош Е42

Дан планете Земље

Posted on Updated on

Поводом Дана планете Земље, наши ученици Кристина Антић (Е12) и Срахиња Безовшек (Е12) послали су нам своје презентације.

https://drive.google.com/file/d/1UQYhdav6lh0JjnBubeVBzc-1G8O52Xlb/view?usp=sharing
https://drive.google.com/file/d/1YJcqNkSRTf5jjsAw2ghmDu7wOQrpeuAK/view?usp=sharing

Мерима Ристић, професор биологије